Pričali smo sa našom mušterijom o njenim naočarima koje su kako kaže - vanvremenske. Nadamo se da će vas ova priča inspirisati da možda baš ovakve dragocenosti sa istorijom “restaurirate” i sačuvate ih od vremena i zaborava, a ujedno im produžite život i date novo ruho.
Krajnje retro primerak naočara leži na polici u mom domu oko tridesetak godina. Moja majka ima dioptriju ali već nekoliko decenija uspešno izbegava nošenje naočara, jer joj ta dioptrija nije ugrožavala dnevne aktivnosti.
Naočare su bile klasičnog ovalnog oblika, ali sa pozlaćenim ramom i detaljima koji ih čine jedinstvenim. Njihov retro izgled je potpisala marka Bulova, koja u to vreme nije bila česta na našem tržištu. Iskreno, na prvi pogled nisu bile dovoljno atraktivne, jer su klasika a klasika mora da se voli, međutim znate kako kažu “vremenom čovek može zavoleti i ono što nije planirao”.
Uzela sam ih po stoti put i probala. Kao neko ko ne nosi naočare za vid, uvek me zanima kako će mi jednoga dana stajati i dioptrijske. :)
S godinama jedno staklo je naprslo... i tada sam shvatila da one zaslužuju život van kutije i da zaslužuju da krase nečije lice. Imajući u vidu jedinstven ram koji sam već pomenula, zamislila sam ih sa sunčanim staklima, i to i uradila.
Otišla sam do meni najbliže Optike Čolić i na licu mesta proverila da li je to moguće. Ljubazna ekspertkinja u radnji mi je objasnila koje su mogućnosti i šta je najbolje ugraditi, a potom mi i pokazala koje su boje i nijanse na raspolaganju. Naravno da sam se odlučila za tamno braon sa maksimalnim zatamljenjem i već sam mogla da ih zamislim u zlatkastom ramu.
Za samo jedan dan sve je bilo gotovo, i dobila sam poziv od Optike Čolić da mogu preuzeti svoje nove-stare naočare. Za kraj moram priznati, sada bi ih i mama rado nosila, jer kako kaže “potpuno su osveženje a da i dalje podsećaju na vremena u kojima su kupljene”.
Ova i još mnogo drugih priča nas inspirišu da se svakog dana trudimo i budemo bolji kako bi ispunili svaku želju našim mušterijama.
Čekamo vas na poznatim adresama!